IGRAO ZA PARTIZAN I ZVEZDU, TRENIRAO DINAMO I HAJDUK: Mogao da bude najbolji na svetu, umro bizarnom smrću! Zadavio se mesom i preminuo na rukama prijatelja
Nije mali broj fudbalera sa naših prostora čija životna priča je vredna filma.
Jedan od takvih je Branko Zebec, fudbaler koji je trebao da bude najbolji u Jugoslaviji, ali se odao poroku.
Istorija srpskog i jugoslovenskog fudbala pamti 25 fudbalera koji su nosili dres i Partizana i Crvene zvezde.
Jedan od njih je i Zebec.
Igrao za Partizan i Crvenu zvezdu
Branislav Branko Zebec rođen je u Zagrebu 1929. godine.
Od 1943. do 1945. godine nastupao je za mlađe kategorije Građanskog, a posle Drugog svetskog rata za nekoliko lokalnih klubova.
Afirmisao se kao napadač, a kasnije igrao u veznom redu.
Zebec je bio neobično brz - kad su mu 1948. godine merili vreme na 100 metara, kažu da je u kopačkama pretrčao stazu za oko 11 sekundi. To je bilo na nivou ondašnjih najboljih jugoslovenskih sprintera.
Partizan ga je angažovao 1951. godine. Za crno-bele je igrao do 1959. godine, upisao 128 zvaničnih utakmica i postigao 37 golova.
Sa Partizanom je osvojio jednu titulu i tri kupa.
Pošto Partizan nije hteo da produži ugovor s njim, on se 1959. godine preselio u tabor Crvene zvezde. Tu je proveo dve sezone, odigrao 27 utakmica i postigao četiri gola. Bio je i kapiten Zvezde.
Iz crveno-belog dresa uskočio je u dres nemačke Alemanije Ahen, gde je takođe proveo dve sezone pre nego se igrački penzionisao.
Standardan u reprezentaciji, igrao i za Tim sveta
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 65 utakmica i postigao 17 golova. U Helsinkiju je 1952. godine osvojio srebro na Olimpijskim igrama.
Prvu zvaničnu utakmicu za jugoslovensku reprezentaciju, Zebec je odigrao 24. juna 1951. godine u u Beogradu pred 50.000 gledalaca protiv Švajcarske. Jugoslavija je pobedila sa 7:3, a Branko je postigao dva gola. On je takođe bio jedan od igrača koji su igrali i na prethodnom Mundijalu. U Švajcarskoj je postigao vodeći gol protiv Brazila (1:1). Od reprezentacije se oprostio 4. juna 1961. godine protiv Poljske (2:1).
Koliko je bio cenjen govori pdoatak da je bio i deo reprezentacije Sveta koja je 1953. godine igrala protiv Engleske na Vembliju 1953. godine, povodom 90. godišnjice Fudbalskog saveza Engleske, kolevke fudbala.
Trenirao Dinamo i Hajduk
U bivšoj Jugoslaviji postojala je "velika četvorka" u fudbalu. Pored Partizana i Crvene zvezde, činili su je Dinamo iz Zagreba i Hajduk iz Splita. I upravo je Branko Zebec jedan od onih koji je spojio sva četiri kluba, pošto je bio trener i Dinama i Hajduka.
U trenerskoj karijeri je trenirao najslavnije nemačke klubove.
Proslavio se u Nemačkoj
Slavnom Bajernu je doneo titulu posle čak 37 godina čekanja, a iste godine je osvojio i kup. Bila je to prva "dupla kruna" u istoriji Nemačke. Sa Bavarcima je osvojio i Kup kupova.
Trenirao je potom Štutgart, Ajntraht Braunšvajg, Hamburg, Borusiju iz Dortmunda, Ajntraht iz Frankfurta.
Sa Hamburgom je bio šampion Nemačke, a igrao i finale Kupa šampiona.
Međutim, sjajnu karijeru morao je prevremeno da prekine zbog alkoholizma.
Alkohol mu prekinuo karijeru
Stresan posao trenera u najboljim klubovima Nemačke uzeo je danak, pa se Zebec početkom 1980-tih odao alkoholizmu.
"Voleo je alkohol. Vino, pivo, konjak, votku, rum", govorili su neki savremenici.
Svedočili su njegovi igrači da je znao da dođe i pod uticajem alkohola na treninge, tako da je njegova trenerska karijera - posle Bajerna - bila u padu zbog toga. Sve više se svađao sa igračima, pa sa medijima, da bi ga potom stizale i razne bolesti.
Da nisu samo "nepotvrđene glasine" o poroku koji ga je obuzeo, najbolje govori priča iz 1980. godine kada je vodio nemački HSV. Pre odlaska na gostovanje Real Madridu u polufinalu Kupa šampiona, HSV je igrao protiv Borusije iz Dortmund, a kada je klupski autobus krenuo na Vestfalenu - policija ga je zaustavila. Tada je izmereno da je Zebec bio mortus pijan (navodno 3,25 promila alkohola u krvi). Uzeo je taksi i stigao na utakmicu, koju je vodio, ali je i zaspao na klupi. HSV je potom razbio Real Madrid 5:1 i prošao u finale Kupa evropskih šampiona, koje je izgubio od Notingem foresta, a Zebec se nije još dugo zadržao na klupi nemačkog velikana i otišao je baš u Borusiju Dortmund.
Zbog toga je 1985. godine, sa samo 56 godina, otišao u penziju.
Preminuo bizarnom smrću
Nije, nažalost, dugo uživao u penziji. Preminuo je 26. septembra 1988. godine u Zagrebu posle bizarne nesreće u 59. godini.
Kako su tada pisali jugoslovenski mediji, njega je ugušio komadić mesa sa roštilja. Spremao je hranu za svoje prijatelje nakon što su pogledali jednu fudbalsku utakmicu, a praktično je preminuo na rukama Krasnodara Rore, legende Dinama. Pokušao je da ga spasi, ali to nije bilo moguće.
"Branko je pripremio nekakve kotlete i brzo odustao od pripreme. Pozvao je moju suprugu Marjanu da ona nastavi. Angažovao se da pripremi sto. Uzeo je našu unuku Nastju i odneo u vrt gde joj je brao ruže. Kada smo seli da jedemo, čitava stvar se odvijala oko krupnog zalogaja govedine. Čak sam ga i upozorio, kako možeš da toliko komad možeš da staviš u usta. Supruga je prva počela da viče "Branko se davi, Branko se davi". Zamislite tu situaciju, panika, kako da reagujemo. Uspeo sam da ga položim na pod i da mu izvučem komad mesa. Došao je sebi i počeli smo da razgovaramo. Trebali smo da zovemo hitnu pomoć, koja je udaljena oko 200 metara od njegove kuće. Na pomen hitne pomoći, burno je reagovao, skočio je i uputio se ka spavaćoj sobi na spratu. Tog trenutka je pao na stepeništu. Nikom od nas tog trenutka nije padalo na pamet da je tog trenutka preminuo. Odjurio sam do hitne pomoći i kada su došli, mislio sam da je sve u redu. Posle pet minuta dežurni lekar je izašao, ništa nije govorio, samo je odmahnuo glavom. Moja spontana reakcija, čoveka koji je izgubio prijatelja na tako bizaran način, bila je da sam vikao na lekare i sestre. Kada sam se smirio, javio sam porodici. Nije se dogodilo samo jednom prilikom, više puta sam čuo Branka koji je svojoj majci govorio da on nikada neće doživeti 60. godinu."